Došlo je vreme i za najnovije izdanje PES-a
U pitanju je Pro Evolution Soccer, Konamijeva fudbalska simulacija.
Igrali smo Pro Evolution Soccer 2012 danima i noćima, a u opširnoj recenziji otkrivamo kakav utisak je ostavio na nas.
U opisima se gotovo uvek počne sa aktuelnim stanjem na tržištu fudbalskih simulacija, doda se po koja informacija o istoriji serijala, o tome kako se isti želi vratiti na tron žanra i obično se na kraju svi zapitamo da li je to ovom nastavku uspelo. Mudro pitanje na kraju ponekad natera čitatelja da se propita o smislu života i postojanju svemira, ili u najgorem slučaju samo nastavi da čita recenziju.
Uglavnom, danas nećemo imati takav uvod – iz više razloga. Prvo, jer je pomalo naporno ponavljati se svake godine, drugo, jer ne sumnjamo da znate kakvo je trenutno stanje s simulacijama fudbala i treće, jer… Nema trećeg.
MENIJI, RONALDO, ABRAMOVIČ I LICENCE
Prvo šta ćete primetiti kada pokrenete igru jeste novo lice igre – kao što smo već pisali, ako odlučite igrati ovu igru, pripremite se na činjenicu da ćete izuzetno često gledati Realovog Cristiana Ronalda.
Meniji su standardno pregledni i jednostavni, a ne dajte da vas zbuni novi mode pod imenom „Football life“ – nije reč o ničem novom, već se unutar njega krije u već par nastavaka poznati Become a legend, uvek popularna Master League i novi Club Boss mod, kojeg prvo treba otključati PES Pointsima. Osim potonjeg, kod modova zapravo nema ništa novo, ali oni već dobro poznati ipak su doživeli neke promene. Odigrali smo dovoljno utakmica da zaključimo da je Become a Legend ove godine, zahvaljujući nekolicini manjih promena, ponešto zanimljiviji nego ranije, dobije se osećaj kao da je ponuđeno više stvari da se radi, ali moramo spomenuti frustracije koje je izazvao prvi klub u kojem smo igrali, tačnije – frustracije koje su izazvali nesposobni saigrači u tom klubu. Novi Club Boss daje vam priliku da postanete Roman Abramovič, ali nažalost nećete imati priliku da šmrčete kokain sa tela skupih prostitutki na vlastitoj jahti, već ćete se baviti onim dosadnijim delom posla – finansijama i budžetom, određivanjem ko je glavna zvezda kluba, davanjem uputstava za bitne transfere i slično. Ideja je dobra, no definitivno treba još dorade, budući da vrlo brzo postane monotona i dosadna.
Za Master League se usudićemo se da kažemo da je i dalje kralj „career“ modova, deo igre koji je najadiktivniji i najzanimljiviji i uopšte ne sumnjamo da će vas najduže zadržati za ekranom. I tu su uvedene neke manje promene, poput, recimo, sistema treninga, koje nam previše i ne odgovaraju, ali nisu toliko drastične da bi promenili mišljenje o modu. Treba spomenuti novu sekvencu u svim spomenutim modovima, a reč je o razgovoru sa savetnikom čiji je zadatak da vam predstavi novosti, upozna vas sa sledećim protivnikom, udeli mudre savete i slično, no problem je što se njegove izjave prečesto ponavljaju i definitivno treba još malo dorade te raznolikosti.
Problematična je i nekolicina nelogičnosti koja krasi ove modove i izaziva lagane frustracije zbog kojih se dobije utisak da je igra možda izašla pre nego što je trebala. Recimo, kada želite „postati legenda“, nakon što trener zameni vašeg igrača, svejedno morate odgledati ubrzan ostatak utakmice, a još nelogičniji su treneri u situaciji kada ste šef kluba – vrlo jasno se trude da povlače najnelogičnije moguće poteze u svemiru.
Taktički meni u kom menjamo formacije i igrače doživeo je minimalne promene, još uvek je sasvim jednostavan i jasan. Među modove se vratio i trening, koji će pomoći privikavanju na novitete u gameplay-u, a može vas malo zadržati i jednom kad naučite sve što treba da znate, budući da pruža određen izazov ocenama nagrađujući poduhvate koje postavi pred vas. A svi volimo visoke ocene. Ipak, trening bi mogao, pa i trebao biti malo opsežniji i ponuditi više sadržaja. Što se online igre tiče, novost je „myPES“ app, koji je trenutno još u beti, a omogućava uploadovanje rezultata na Facebook, deljenje vlastitih statistika, upoređivanje sa prijateljima i slično. Fascinantno je to sve češće forsiranje društvenih mreža, ne samo u igrama, već u raznim aspektima naših života.
Uglavnom, jednom kada izađe iz bete (što bi se trebalo dogoditi već kada budete čitali ovu recenziju), myPES će omogućavati kreiranje privatnih liga i grupa u kojima će biti samo odabrani gameri. Ostatak online igre većinom je isti, još uvek možete igrati i online Master Ligu, a jedina inovacija je što vas sada igra automatski spaja s ljudima iz regije, kako bi se što više minimizirao lag.
Licence su standardan problem ovog serijala, situacija ni ovog puta nije puno bolja, no barem se još uvek može pohvaliti Ligom prvaka te South American Copa Libertadoresom. Doduše, community igre je ogroman, pa se barem na PC-u jako brzo pojave patchevi koji rešavaju licence, kao i transfere s kojima igra redovno kasni nekih, odoka, pola godine.
O GAMEPLAYU IGRAČIMA I GOLMANIMA…
Što se gameplaya tiče, dobili smo tačno one inovacije i promene koje su i najavljene. Primetno je bolji suparnički AI, kako u napadu, gde se sami mnogo češće otvaraju i trude igraču s loptom stvoriti prostor, tako i u obrani, gde se takođe doista oseti da znaju šta rade, puno bolje pokrivaju protivničke igrače i više im se ne događaju glupe greške kao u prethodnim nastavcima.
Igra je opet pomalo „olakšana“, u smislu da se određena prednost ponovo daje igračima koji su brzi i na taj način mogu lakše proći protivničku odbranu. U prošlom nastavku odbrambenog igrača je bilo gotovo nemoguće preći u situaciji jedan na jedan, dok se sada opet povremeno događaju situacije da zver od igrača poput Messija kao od šale prođe sedam protivničkih igrača i sam zabije gol. Nikako pronaći zlatnu sredinu, treba još poraditi na tom balansu, iako se takve situacije ne događaju baš u svakoj utakmici.
Bila nam je iritantna nemogućnost upućivanja šuta na gol kad god bi se počeli naguravati s odbrambenim igračima u prošlom delu, što se sada događa ređe. Imamo pokoju pohvalu i za AI protivnika, koji je ove godine kvalitetniji i na najvećoj težini napokon nudi nekakav izazov. Ne sumnjamo da znate da je jedna od glavnih inovacija kontrolisanje saigrača pomoću desnog „sticka“ na gamepadu, a na izboru imamo „teammate assisted“ kao i „teammate manual“ kontrole: kod prvih saigrač sam trči napred i otvara prostor kad usmerite desni stick u njegovom smeru, dok kod drugih sami u potpunosti kontrolišemo kretanje saigrača desnim stickom.
Ova druga metoda traži dosta navikavanja i učenja, ali zauzvrat omogućava brojne odlično odrađene akcije jednom kada je savladate. Saigrače ćete moći kontrolisati i prilikom prekida, pa svakako obavite nužnu mentalnu pripremu za silovanje tog desnog sticka.
Golmani, stari PES-ov problem još uvek su jedna od glavnih boljki u igrici. Nećemo sad opet njihovo ponašanje upoređivati sa ponašanjem momaka iz ustanova za mentalno zaostale, no verujemo da bi navijači polomili i noge i ruke golmanima kada bi se ovako zaista ponašali. U jednom trenutku brane nemoguće, u drugom im u mrežu ulaze najbanalniji i najslabiji udarci, dok u trećem stoje dvadesetak metara dalje od okvira gola. Malo kuliraju, znate kako je, umori se čovek, treba 90 minuta stajati na istom mestu. Već je izašao službeni patch, koji mrvicu popravlja njihovu veštačku inteligenciju, ali još uvek to nije ni blizu nivoa na kom bi trebalo da bude.
Sudije ove godine poštuju pravilo prednosti kako treba, što je pohvalno, ali imaju naviku sviranja faula gotovo na bilo kakav oštriji kontakt, što rezultuje prečestim seckanjem igre i zna da bude pomalo iritantno. Driblanje je pojednostavljeno, pa ćete sada pritiskom na R2 u kombinaciji s promenama smera ili drugim tipkama, izvoditi čitavu lepezu raznolikih opakih poteza kojima ćete zavaravati protivničke odbrambene igrače. Fizika lopte povremeno ima manjih problema, zna se fliperoliko i nejasno odbijati od igrača, ali to nije tako čest slučaj da bi zadavao veće glavobolje. Ono što je igračima znalo zadavati glavobolje u prošlom nastavku jesu penali, koji su se ipak vratili na stari, jednostavniji način izvođenja. Zvuči kao sasvim dobar razlog za proslavu s par čašica žestine.
TEHNIKALIJE, OČAJNA PESMA I ZAKLJUČAK
S vizualnog aspekta, igra izgleda u potpunosti pristojno, lica poznatih igrača su sasvim prepoznatljiva, a tu je i nekolicina novih animacija, zbog kojih igra izgleda uverljivije i kvalitetnije. Zapelo nam je za oko da su dodate i neke karakteristične animacije za određene igrače i specifične načine na koji se kreću ili pucaju, poput, recimo, prepoznatljivog Cristianovog trka. Življe je i oko samog terena, tu su fotografi i kamermani koji se okreću za igračima, treneri koji nisu statični, a bolje izgleda i publika, koja napokon nosi dresove timova za koje navija. Što se komentatora tiče, tu su gospodin Beglin i Champion, koji su na istom nivou kao i prošle godine, no u principu smatramo da bi taj nivo trebao biti i ponešto bolji. Naime, komentari su pomalo generički, usudili bismo se reći i dosadni, nedostaje im malo kreativnosti, pa i raznolikosti.
Muzika koja vas prati dok visite po menijima je solidna, ali moramo priznati da nas je iznenadila emo/metal stvar s autotuneom i vrištanjem. Čovek jednostavno ne očekuje takvu pesmu u igri ovog tipa. Zapravo, možda ne bi bilo loše da se takva pesma ne pojavljuje u igri bilo kog tipa. Mislili smo da vam stavimo link da poslušate stvar, ali shvatili smo da bi verovatno stvarno kliknuli iz znatiželje i onda nas proklinjali do kraja života. Pa nećemo. Uglavnom, poenta je – Pro Evolution Soccer 2012 jedna je sasvim fina igra koja je uvela par zadovoljavajućih inovacija i promenila nekoliko stvari koje smo joj zamerali u prošlom nastavku. AI saigrača je zaista pohvalan, kvalitetnija je realizacija napada, kao i odbrane, a inovacija zahvaljujući kojoj saigrače možemo kontrolisati desnim stickom, jednom kada se naviknete na nju, stvarno nudi mnoštvo kvalitetno razrađenih akcija i golova. Master Liga još je uvijek najkvalitetniji mod u igri, pa i najkvalitetniji „career“ mode fudbalskih simulacija uopšte.
Ipak, neke stare boljke još su uvek tu, poput loših golmana ili nedostatka licenci, kvalitetniji bi mogli biti i komentatori, ali najviše nam smetaju spomenute nelogičnosti koje ostavljaju osećaj nedovršenosti. Upoređivanje sa konkurencijom ustvari nema smisla, jer ćemo ionako teško promeniti mišljenje fanova koji su u svojim glavama odavno sebi zacrtali koja igra je bolja simulacija fudbala, ali činjenica je da PES svake godine uspeva biti sve bolji, no ipak mu malo nedostaje da bude na samom vrhu.
Sigurni smo da se neće svi složiti u potpunosti s ovim opisom, i to je u redu, očekivano čak, pa vas zato pozivamo da nam slobodno putem komentara kažete šta vi mislite o novom PES-u ako ste ga već zaigrali.
izvor: www.playbox.rs
